Bodež

Po čuvenoj priči Sa dalekog severa Lovci na vukove Bodež sa dve oštrice Umoče u svežu krv Balčak pobodu u led I ostave u snežnoj pustinji. Gladan vuk Oseti krv nadaleko Pogotovu na čistom oštrom vazduhu Pod visokim mraznim zvezdama I brzo pronadje krvavu udicu. Oblizujući krvavu sukrvicu Poreže jezičinu I svoju toplu krv Lapće s hladnog sečiva. I ne ume da stane dok se ne skljoka Nadut od sopstvene krvi. Kad su takvi vukovi Koji se najteže love kakvi li su tek ljudi Pa i čitavi narodi A pogotovu naš Koji se vlastite krvi Ne može nadostiti I pre će nestati Nego se osetiti Da će krvav bodež Ostati Jedini Spomenik I krst Iznad nas.