Očinstvo

Mogao bih biti otac svome ocu a, evo, još sam dete i siroče, mlađi si bio od mene, moj oče, kad me ostavi tvome ubiocu. I sad mi oca on ne da za oca i ne oprašta mi svoja nepočinstva i drži me žedna bez kapi očinstva i ne uklanja s mene motrioca. Ali ja silazim na dno praočinstva da tražim svome sopstvu nosioca i srž svoju zagrejem kod svog stvorioca i primim sramotu zbog toga zločinstva. Ako duh nema groba, ni pepela, o, daj mene meni, tvorče i praoče, jer, evo, svako sa svoga raspela vapi: što si me ostavio, oče? I huli kao Vlah sa nabikoca zato da bi ga mogli doubiti, i za smrt moli iskorenioca, a sve reči su samo jedna: biti.