Haljina bela

Latice kidam dozrelog maka. Slavlje u selu poput oluje, U kolu njena pesma se čuje. Secam se, minu uz podsmeh blagi : „Lep si , al’ nisi mog srca dragi . Plam tvoje kose nek vetar gasi, A moje drugi miluje vlasi.“ Znam da joj nisam blizak i mio: Malo sam plesao, premalo pio. Bio sam tužan, uvek u seni, Dok pesma ječi i vino peni. Srećnik, jer on je bestidnik mali, Njegova brada prsi joj pali. I dok u plesu vatra je greje, Ona se meni u lice smeje. Haljina bela, purpurna traka, Latice kidam dozrelog maka. Tu poput maka srce mi vene, Zalud jer ona nije za mene.