Jesenji dan

Uvelo lišće šušti pod korakom teškim kao stena, Noge odrvenele idu nekamo Korakom sitnim, pomalo tužnim Svet se priviđa nekako ružnim. Sunce se bojažljivo promanja kroz oblake Namerno sive i tmurne, Svetlosti ima ali je hladna Okolina je tužna i neopisivo jadna. Zvuk testere negde u daljini Na tren prekida učmalu tišinu Podseća da ljudi žele da se bore Kad sneg padne da osete toplinu. Poneka ptica sablasno zagrokće Zalutala od jata tamo gde ne treba Možda suviše slaba da bi letela Pa s namerom ostavljena da ne smeta put neba. Ogolelo drveće, ogolela srca Ogolela zemlja mraz čežnjivo čeka, Negde u daljini surovi lovac puca I priroda i čovek traže sebi leka.