Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom. Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, — i večno bih ček’o! O, šta je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela, I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada, Kad me se takne jedna ruka bela! I Sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok se strasnim prelivima mrače, Tvoja dva Crna neumitna oka…