Na jednom primerku (Cyrano de bergerac)

Da, svi Gaskonjci nisu iz Gaskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta. No ja sam ipak retkost među njima: Ne ističem se rado. I sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pevô Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru. A niko neće videti da sada Promenile se uloge: Sirano Govori, peva, plače, kleči, pada, — No ja mu reči šapućem lagano…