Očajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojim žednim. Kao Hermes stari i s njim Afrodita, Stopi se u meni strašću tvojom celom, Da Sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da duša moja najzad bude sita… Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogođen zrnom posred čela Što u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv Crna i vrela… Upij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojima žednim…