Pesniku

Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni. Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbij predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu, Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze!