Želja

Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarskog neba. Smrt je tako laka. Al’ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije Crne, čiraci, i čoja, Sve to tako grubo i surovo dira I gnusobom vređa osećanja moja Pred skromnom lepotom večitoga mira. O, umreti tako: bez piske, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno, ko miris uvenulog cveta, I život i dugo očajanje strti, Kao jednim mahom, u mladačkoj moći. Pod raskošnim sjajem septembarske noći! Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te bôli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku U kutima tajnim nežne tvoje duše. Ti bi došla k meni i pogledom jednim Poslednje bi zbogom rekla starom drugu, I miloštom krasnom i poljupcem čednim Zbrisala bi tajnu neizbežnu tugu. Dođi! Čas je kucnô! Ko u srećne dane Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada. O hajdmo u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu što iz zvezde sleće I svečano struji po vedroj samoći! Gledaj kako mesec nad poljima sija I oblačke retke rastura i vedri, I trava miriše i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri! Nad nama će nebo trepnuti u sjaju, Grliće nas blago vaseljena nema, Lepršnuće krilom u obližnjem gaju Slepi miš, poslednji što se na put sprema, Pa dok iz daljine grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i Gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. Zaćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu, I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju, i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči zanavek. I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.