Jebo vas cv

(pre nego što sve počne da se vrti, 2011) ja se zovem milena marković rođena sam u zemunu jednog jutra u aprilu moja majka je stigla da da doručak sestri i bratu ispala sam uredno glavom i bila sam dobra beba soba je bila mala i pregrađena ormarom na muški i ženski deo sećam se kreveca sa mrežom i njih velikih kako idu tamo–vamo dok me neko ne uhvati i presvuče onda sam suva i otac mi se smeje i kad smo išli na selo pravio je tobogan kolima tako što se zaletao na nizbrdicu i skoro da nisam više tako nešto lepo doživela osim ono kratko kad se napijem pre nego što sve počne da se vrti išla sam sa bratom na duge šetnje pored reke preko mosta pa u grad jednom sam stavila kanu na kosu i pala je kiša i crvena voda je krenula da curi niz moj vrat i taj me stariji momak poljubio na stanici i smejao se a mirisao je na duvan i dop i bila je stara peć u vajatu gde sam ja sedela satima i čeze su bile a onda bih legla na travu i gledala bagrenje i nebo i topole i nebo šljivik je bio i kukuruz i jako hladna reka i srebrne pastrmke i rodila sam dete rano i dojila sam dete dve godine i on nije nikako počinjao da priča i stalno je trčao i trčao i trčao i živela sam sama u stanu koji je gledao na krovove i kuvala sam i smejala se i trčala i padala i preživela sam ja se zovem milena onda sam otišla na đeram pijacu pa sam se tu i ostati do samog kraja ne znam da vozim bicikl i ne znam da vozim kola i jako teško računam i znam vrlo malo stvari i znam da ću do kraja još manje da naučim.