Priča

Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, kao Crna svila u nedrima golim. I da je u nama pre uranka zamiriso bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. San Vito, al Tagliamento, 1918.