Balada o bajci

Bajka može da se rodi kad god srce jako želi, kad god dečjoj duši godi kad se s maštom sprijatelji, da se seli u kraj neki gde je toplo, tiho gde je, zbog dečaka koga voliš, devojčice što se smeje, kad sneg veje, kad se ledi, a ti imaš prijatelje, pa putuješ, pa putuješ i sa njima snove sanjaš, zemlju svoju volim, voliš, makar bila i najmanja jer ta zemlja samo raste onda kad je ljudi vole, viđena iz dečje mašte, iz ljubavi neke rane, seje bajke srebrnaste, sipa snove zlatotkane.