Čekanje

Ne mogu više da budem sama Sama sred ljudi, a ulice šumne u gradu sama sred sale a ona vrvi od sveta Neću da me zanavek proguta tama Da mi se poslednji koraci polako prikradu Meni se s tobom obalom šeta Kraj naše breze, kraj senke njene na zidu Svejedno da l’ sam ti druga, treća ili peta Ili ko zna koja žena po redu Osećam, poslednja sam ti draga žena Ona koja se uvek najviše voli Ona s kojom se san nedosanjan sanja, Ona s kojom rastanak najviše boli Vidim poslednjim putem nepovratnog trena vrance vremena obvija predsmrtna pena mru nežni trenuci proleća i jeseni Idemo i osećam da je ostala meni Sva ona u tebi ljubav nedorečena