April

GARAVI SOKAK APRIL Mi smo ljudi koji pletu korpe, a upletu u životu samog sebe. Eto šta smo mi. Zamrsimo svoje lepe ruke u grbave vrbe, pa korenje počne iz tabana počne da nam raste. Eto šta smo mi. Svi Cigani kao ljudi putuju i odlaze. Mi, u vrbe pretvoreni, čamimo u mestu. Posle digneš četir zida, opletena, ulepljena blatom, i pokriješ snopovima pruća i zalepiš na prozore mastan papir i tako si gotov zauvek. Svako drvo u proleće luta šumom i peva. Samo vrba u proleće plače, jer vrba je naša sestra rođena. Ne gledaj me u te moje Crne oči, uplašićeš se. U svakom mi oku oguljena šiba od zlata. Eto šta smo mi. II verzija pesme: PESMA OD VRBOVOG PRUĆA Mi smo ljudi koji pletu korpe, a upletu u životu samog sebe. Eto šta smo mi. Zamrsimo svoje lepe ruke u grbave vrbe, pa korenje iz tabana počne da nam raste. Eto šta smo mi. Svi Cigani kao ljudi putuju i odlaze. Mi, u vrbe pretvoreni, čamimo i čamimo. Svako drvo u proleće luta šumom i peva. Samo vrba u proleće plače, jer vrba je Rom. Ne gledaj me u te moje lepe oči — uplašićeš se. U svakom mi oku oguljena šiba od zlata. Eto šta smo mi. GARAVI SOKAK