Budimir

GARAVI SOKAK BUDIMIR Kad gledam u nebo – i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I Crni oblaci što se navale od Čota – svi su Cigani. Kad gledam u Dunav – i žabe su Cigani, i čamci su Cigani, I Crni talasi što se valjaju od Suseka – svi su Cigani. Kad zažmurim, to je tako strašan mrak, pa vidim da sam i ja Ciganin. Kroz čarape ispale mi noge. Kroz kapu mi raste moja Crna kosa. Najlepše sam cigansko dete odavde do Dunava i do neba i – sasvim do Slankamena.