Crteži kredom

Kod nas po zidovima i duž svih trotoara deca povazdan nešto kredama crtaju. Ima tu Indijanaca i krezubih gusara što ovolikim očima, evo, ovako kolutaju. Za svaki slučaj ne prilazi im blizu da ti užinu ne odgrizu. Onda: vidim od juče i neke krave okolo čuče. Krave šupljoglave. I troglave. Neke sa čudnim šeširima, a neke uglavnom gologlave. Ne bi ih poznao niko, jer liče na prasiće prave, al’ piše: „Ovo su krave.“ I tako znam da su krave. Dalje: poređale se neke rogate, nogate mačke. Hodaju naopačke. Uši im kao značke. Glave im kao tačke. I još dalje: poređale se neke kosate, nosate čike. Oči im ovolike. Ruke još ovolike. Sve takve nekakve slike. Moram na kraju da kažem, i važno je da znate: na crtežima su lepe jedino seke i bate. Jer deca su uvek lepa, jednako lepa sva redom, svejedno da li ih slikate za album aparatom, il’ nažvrljate kredom.