Čudo

Ja verujem u čuda. Verujem u stvar neverovatnu. Najneverovatniju među svim stvarima. Verujem da ima noć kad ožive crteži sve dece sveta na zidovima i trotoarima. Verujem da ima noć kad ožive vozovi smešni, klimavi, i čike sa glavama bucmastim kao kruške. Ožive lavovi sa očima kao tanjiri, zubima kao češljevi i kao stare viljuške. Ožive crteži pilića što su nalik na gljive, ožive krilati brodovi, krilate lokomotive… Verujem: svi ožive. Vrte se kraj dečjih nogu slike smešne i lepe. Na đon se nekom zalepe. Na bosu nogu zalepe. I vidiš: svaku će sličicu odneti neko. Svaku će. I vidiš kako čarolija duž svih ulica skakuće. Do neba skakuće… Skakuće.