Jedra

Bogat sam. Imam oči i ruke, i pune džepove dobrih reči. Proći ću noćas kroz sve luke brodove stare da izlečim. Zubate kotve da odvalim. Rumenom pesmom da plane mrak. Da za plovidbe svi signali u pravcu svitanja daju znak. Postoje nekakva bela vremena kad prva mladost u oko kane. To je ta lepa praznina mene u koju ceo svet može da stane. Sa jednom smeđom, toplom vešću usne će obalom da mi odu. Limune zrele s neba natrešću u tamnu Gorku vodu. Za mnom će vetar, kad me sretne, mrmljati neki osmeh nov. Krišom ću svima da podmetnem pomalo svoga srca pod krov. Zorom će okolo cveće rađati gde god sam iz krošnji visine pio. I još će dugo ljudi pogađati i neće znati ko je to bio.