Kmezava pesma

KMEZAVA PESMA U ovoj ulici i proleće je osedelo i sve je nekako i namršteno i starije. Sad vidim da je, u stvari, jedino vredelo detinjstvo bezbrižno i šarene lagarije. Al’ odavno smo pojeli šećerleme. Pobegle senke. Jurnjave. Kikot ptičiji. Zvonici matori kašlju požutelo vreme niz drvorede što više nisu ničiji. Mnogo je žalosno što smo ovako umorni, što dane odrasle i krpimo i paramo i što, ko nekad, ne umemo bezazleno budni da sanjamo i sebe najlepše varamo. Maštajte deco! Maštajte koliko god umete! Jer jednom kad se starost u dušu zarije, biće vam jasno da od svega razumete samo te davne, skupocene lagarije.