Mali čas botanike

Na ovom svetu ima nas raznih: debelih, smešnih, pametnih, ružnih, pakosnih, dobrih, nežnih i tužnih, i svako dete — kao u priči — na cvet poneki čudno liči. Neko se sasvim pitomo plavi. Nekome bumbar zuji u glavi. Neko bogatstva nosi u duši. Neko je šaren. Neko se suši. Neko se pokorno na vetru njiše. A neko beskrajno zamiriše. Pa ako zaista kao u priči svako na nekakvo cveće liči, onda jedino vredi za mene cvet koji spusti novo seme da biljka sutra ne uvene, nego da trajanjem nadmudri vreme. A seme — to je ono znanje koje se u životu skupi da čovek sebe oplemeni. I tako: ostaju samo mudri, a venu lenji, prazni i glupi, ma bili čudno lepi i skupi i čudno mirisni i šareni.