Neretva

Večeras u meni Neretva neka razbija ogromna brda daleka, muči se, urliče, razmiče klance, kida sve svoje zelene lance, i rije kroz moje srce riđe jer mora nekuda da iziđe. Večeras u vama ta ista reka čudno je meka. Sva je od mleka. I čas je zlatna. I čas je plava. U njoj se ceo svet odslikava. Svako u sebi Neretve druge pod Starim mostom mora da sretne. Zato su naše sreće i tuge uvek drugačije istovetne.