Plava zvezda

Iza šuma, iza Gora, iza reka, iza mora, žbunja, trava, – opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava, zvezda prava. Čak i ako ne veruješ, probaj toga da se setiš. Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ, da odletiš, da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš. Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja, mora dalje da se luta, – tristo puta, petsto puta, mora druga da se nađe… treća… peta… mora u snu da se zađe na kraj sveta i još dalje iza kraja – do beskraja. Mora biti takve zvezde. Šta se čudiš? Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš. Pazi samo da se negde ne izgubi, ne povredi. Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi. Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava, zvezda sjajna. Kad je nađeš – sam ćeš znati. Sad je tajna.