Stihovi o mome dedi

Često sam sa njim slušô, celu noć do svanuća, pijane banatske pesme kroz selo pospalo, pusto. Slepo su zurile oči niskih sirotinjskih kuća, i vrata zjapila Crna, kô gladan kad otvori usta. Tužna je bećarska pesma, kad nisi bećar od besa, već vinom probaš da daviš dane što surovi behu. Strašno je kad si sluga, pa život boli do mesa, i oko, prokleto oko plač pozna u svakom smehu. Pa ipak, deda ne ode nikad kô drugi da pije u masnoj, prljavoj krčmi, u budžaku i tami već se krstio kako ga niko učio nije: – U ime žudnji, života, života. Amin. –