Ali-paša i bišćanka Fata

Ali-paša i bišćanka Fata Ali-paša na sred Sarajeva, Zlato Fata u Bišću bijelu. Koliko su na daleko bili, Jedno drugom jade zadavali. Poručuje Bišćankuša Fata: „Ali-pašo, koliko te fale, Da me prosiš, ne bih pošla za te Da me dadu, — otrovala bih se." Kad to čuo paša, Ali-paša, Stade kupit’ po Bosni svatove, Po svoj Bosni i Hercegovini. — Kad on skupi do trista svatova, Povede ih Bišću na Krajinu, Kad je bio u polje bišćansko, Gledala ga Fatuša djevojka, Sa pendžera, sa bijele kule, Pa u sebi ona govorila: „Nije blago ni srebro, ni zlato, Već je blago, što je srcu drago, Neću poći Ali-pašo za te." To izreče pa u vodu skoči. — ''Pribiežio: Vaso M. Ćuković.''