Meni dovoljna

Mome su srcu dovoljne tvoje grudi, i krila moja za tvoju slobodu Iz mojih usta poleteće u nebo ono što je spavalo u tvojoj duši. U tebi je varka svakoga dana, stižeš ko rosa na cvetne latice, potkopavaš obzorje svojom odsutnošću, poput talasa bežeći neprestano. Rekao sam da si pevala u vetru, kao što pevaju jedra i jarboli, ti si kao oni, visoka i ćutljiva i često tužna kao putovanje. Utočište, kao stari put, nastanjuju te jeke i glasovi čežnje, budim se ponekad, sele se i beže ptice što su spavale u tvojoj duši.