Papirni brodovi

Iz dana u dan puštam niz reku poneki mali papirni brod. Svaki od njih ukrasio sam krupnim, Crnim slovima svog imena i sela u kojem živim. Možda će neko preko sedam mora naići na moj brod i doznati kako se zovem i gde se nalazim. Cvetom iz očevog vrta zakitio sam sve svoje brodove: nadam se da će ovo jutros ubrano cveće prispeti do mraka nekome u ruke! Porinuo sam svoj papirni brodić, a kad sam pogledao u nebo, spazio sam čitavu flotu oblačića gde žurno dižu svoja bela jedra. Koji ih to neznani drug u igri pušta niz reku da se celim putem utrkuju s mojim papirnim brodovima? Kad padne noć, zakrilim rukom lice i snivam kako svi brodovi plove nekuda put dalekih zvezda. . . Pesma u prozi „Papirni brodovi“ iz Tagoreove zbirke pesama za decu Polumesec je objavljena 1903. godine. Zasnovana je na iskustvu iz detinjstva čuvenog indijskog pesnika. Nekoliko godina kasnije, Tagore je napisao još jednu pesmu o papirnim brodovima, ovaj put kao zrela osoba koja izdržava oluju života. Tako ponovo oživljava svoje uspomene na detinjstvo, gledajući na njih očima odraslog čoveka. Ova pesma u prozi je objavljena 1913. godine kao sedamdeseto pevanje zbirke pesama Gradinar . Napomena: U našoj literaturi se prezime velikog indijskog pesnika i filozofa pominje u oblicima: Tagora, Tagore i Tagor. Pravilan je oblik Tagor.