Epitaf na mome grobu

Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju, Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe Ne recite „Bog da prosti!“ Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti — Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete. Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem: Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom Okrenite joj glavu ka mome srcu Više moje glave ni ploče ni poprsja, Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba Ne treba časti skitaču Koji je celim životom žudeo samo čašicu ljubavi i koru hleba. Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči: „Spavaj prvi put mirno, druže Drainče Veliki naš putniče“ I ništa više!