Klasične strofe

Bio bi mi potreban razmak od sto leta Da saznam kakvim sam strahotama Savremenik bio. Šta je propast Mikene pod kojom limun cveta, Pad Troje i rušenje Pergama, Iza čijih se zidina krvavi Danajac krio? Ne prokunite me ako me vidite sama Gde hodam daleko od ljudi Drumovima uz koje glogovi procvetaše! I neka vas ništa ne začudi Vidite li me zagledanost u zvezdano nebo S ove Crne zemlje naše! O bolje, bolje uopšte da se nisam rodio Pre no što svetom minu zli vetrovi ljudske krvi! Bio bih tako srećnik prvi Koji se od svoje sudbine sakrio U vatrenu volju bogova koji se javljaju samo Kad žele do u beskraj da otkriju svoja čuda. Ali ko zna od nas zašto se rađamo i kuda lutamo. U najvećem bolu sveta, nemi kao Buda?