Nirvana

Tamom grobnom leže mi na dlanu. Bolestan sam mnogo, mnogo: Jedinu zvezdu u ovoj pustinji Vidim svoju ranu. Pritisla me stidna žalost Ko olovna ploča Nigde jedan vedar dan. Slomila me tužna malaksalost Na ljubav, život i san. Da mi je samo u rodni kraj da odem što pre I umrem tamo Zaboravljajući sve. Pa kad me put groblja ponesu volujska kola Kao nekad u mladosti Nada mnom da zaplaču od istinskog bola Bele breze tužne od starosti. To su zadnji snovi u noćima.