Pozna jesen u veneciji

Grad sada više ko mamac ne plovi loveći dane što iz mora plove. Staklasta zdanja krtije sad zvone o pogled tvoj. I leto glavu povi u baštama, ko hrpa marioneta umornih, prebijenih i bez moći. Al’ s dna, iz šumskih pradrevnih skeleta izrasta volja: ko da će preko noći admiral budnom arsenalu dati naredbu da udvostručeni broj galija sutra krene, šireć svoj smolasti miris, da se flota sjati i naglo nadme jedra istodobno zastave dižuć blistavo i kobno. Prevod: Branimir Živojinović