Nakit

Dragana beše naga, ali je, znajući me, zadržala svoj zvonki nakit, i njeno lice Likovalo je Gordo, sve ozareno njime, srećno ko što su katkad mavarske robinjice. Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushućuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva. Na divanuje tako ležala, sasvim Gore, i smešila se milo onome kom se dala – ljubavi mojoj blagoj, dubokoj kao more, što se k njoj propinjala kao put svog žala. Gledajući me, nalik na ukroćenog tigra, sanjalački je razne zauzimala poze, i nevina je ova i pohotljiva igra krasila novom draži njene metamorfoze; Njezine ruke, noge i slabine i bedra, glatki ko nauljeni i labuđe gipkoće, tkali su ispred moga pogleda oštro-vedra; a trbuh njen i grudi, to je moje zrelo voće, Umiljatiji nego Anđeli zla, put mene bližili su se da mi dušu iz mirovanja trgnu i da je smame s kristalne one stene gde se spustila, željna spokojnog samovanja. Bokovi Antilope i grudni koš dečaka kao da neki novi crtež spoji: struk joj je tako uzan, a stegna tako jaka. Kako joj divno šminka na smeđem licu stoji! Kad se svetiljka zatim ugasi, zatreperivši, jedino još je kamin po našoj sobi sjao i s vremena na vreme s uzdahom proplamsavši, njenu je ambra-kožu krvlju obasipao