Hajde, ljubi me

Sve do krvi, de, da grcam. Ne slaže se s voljom hladnom Vreli nemir moga srca. Prevrnute čaše, redom, Sred veselih nisu za nas. Jer, znaj draga, samo jednom Na zemlji se živi danas! Gledaj mirno, kao u dan, S maglom sivom pogled združi – Mesec, kao žuti gavran, Iznad zemlje sada kruži. Hajde ljubi – hoću tako. Trula je sad moja sreća. Gledaj tog što kruži kako I smrt moju već oseća. Malaksava snaga pusta! Umirem – već korak gubim! Sve do kraja draga usta Eh, hteo bih ja da ljubim. I san plavi nek me sretne, Smutnje moje nek prohuje, U šapatu trešnje cvetne „Ja sam tvoja“ – nek se čuje. I nek čaša piće sveto Prospe preko dana sivih – Pij i pevaj, mila: eto, Jedanput se samo živi!