Kačalovljevom psu

Džimi, na sreću pruži šapu ti, Ne videh takvu šapu od rođenja. De, na lunu da lajemo mi I na vreme tišine i bdenja. Džimi, na sreću pruži šapu ti. Mili moj, ne liži, jezik posustaje. Pojmi sa mnom prostu bar istinu kletu. Ta ti i ne znaš ovaj život šta je, Niti šta znači živeti na svetu. Gospodar je tvoj i mio i znan, I mnogi mu gosti u pohode dođu, I uz osmeh svi su oni baš kontan Da kroz tvoju sjajnu dlaku rukom prođu. Na svoj način ti si vragolasto lep, S tako milom, prisnom njuškicom u krug Ne pitajuć nikog ništa, prosto slep, Trčiš da se ljubiš, ko pijani drug. Mili moj Džimice, kroz odaje tvoje Prošlo je sijaset gostiju od prije. Al ona međ svima najsetnija što je, Da slučajno ona dolazila nije? Doći će, zapamti i s uma ne sklizni Bez mene, kad upreš u nju pogled živ, Ti joj nežno ruku mesto mene lizni Za sve što sam bio i što nisam kriv.