Ko sam? šta sam?

Čiji pogled gasne u magli i memli, Živio sam usput, ko da sanjam, Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji. I tebe sad ljubim po navici ,dete, Zato što sam mnoge ljubio, bolećiv, Zato usput, ko što palim cigarete, Govorim i šapćem zaljubljene reči. „Draga moja“,“mila“,“znaj, doveka“ A u duši vazda ista pustoš zrači; Ako dirneš strast u čovekovu biću Istine, bez sumnje, nikad nećeš naći. Zato moja duša ne zna što je jeza Odbijenih želja, neshvaćene tuge. Ti si, moja gipka, lakonoga breza, Stvorena za mene i za mnoge druge. Ali ako tražeć neku srodnu dušu, Vezan protiv želje, utonem u seti, Nikad necu da te ljubomorom gušim, Nikad necu tebe grditi ni kleti. Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, Čiji pogled gasne u magli i memli, I volim te usput, ko da sanjam, Kao mnoge druge na toj zemlji.