Moj život

Zlo zajedno s čamom mene večno kuša; Ko da mi je život lišen svih nadanja, Od tuge i rana skapava mi duša. Ja uvek dajem patnjama svoj udeo; Mene je dopao udes nezavidan. Oduvek sam mnogo trpeo, žudeo, Od čame mi duša katkada zarida. Tmurna daljina – radost, sreću obećava, A priđem li – uzdasi i suze tašte, Odjednom se smrkne, počinje mećava I ruši čudesne, divne slike mašte. Shvatio sam nužnost životnih obmana, Ne ropćem protiv kobnog svog udesa. Ne pati mi duša od čame, od rana, U stradanju nema pomoći, ni čudesa. (1911–1912)