Ne pitaj me o bosforu više

Ja ti ne znam odgovor da dam. Tvoje oči more mi otkriše Kao plavi razbuktali plam. Nikad nisam s karavanom svile Putovao u bagdadski kraj. Prigni k meni svoje grudi mile, Daj da kleknem, odmora mi daj. Zalud molbe i žar moj – pred njime Tebi uvek svejedno će biti Što Rusija – to daleko ime – Kaže da sam pesnik znameniti. Mojom dušom harmonika guče, Mesečina sija i psi laju. Persijanko, zar ništa ne vuče Tebe plavom dalekome kraju? Ne dođoh ti zbog čame i muke, Kroz maglu sam zov tvoj čuo ja, I labuđe ti si svila ruke Oko mene, kao krila dva. Mir odavno od sudbine tražim, Ali prošlost prokleti ne želim. O svojoj mi domovini kaži Nešto lepo, da se razveselim. Nadjačaj mi harmonike jeku, Nek čarima novim se omamim, Da, žaleći devojku – severku, Ne uzdišem, ne snatrim, ne čamim. Pa nek nisam bio na Bosforu, Opis njegov mogu da ti dam, Jer se oči tvoje, slične moru, Talasaju kao plavi plam.