Ne žalim, ne zovem, ne plačem…

Sve će proći ko s belih jabuka prā. I venenja zlatom obuhvaćen mlad nikad više neću biti ja. Ti sada nećeš tako dalje tući, srce, dirnuto zimom tom. Niti ću bosonog ikad ući u brezovinu ko u sanjan dom. Duh skitanja, sve ređe, sve ređe oživljava usta mojih žar. Iščezlo je svežine one pređe, osećanja i pogleda čar. Skupljim sam se prohtevima dao. Živote moj, šta se s tobom zbi? Ko na riđanu da sam projahao u proleću davnom. Da l’ si ti? Svi smo prolazni u životu ovom. S klenova lista tiho bije med… Primi i ti sa nežnim blagoslovom, svemu što cvalo da je mreti red. (Prevod: Slobodan Marković) Sergéй Aleksándrovič Esénin – Ne žaleю, ne zovu, ne plaču… Ne žaleю, ne zovu, ne plaču, Serdce, tronutoe holodkom, Buйstvo glaz i polovodьe čuvstv! Proskakal na rozovom kone. (1921)