Pismo ženi

Vi pamtite – Vi, naravno, sve pamtite – Kako sam stajao kraj zida pored Vas, I sebe, kako u toj sobi plamtite, U lice mi bacajući Svoj ljutit, oštar glas. Govorili ste Da ste svega siti I da ja samo Za skandale znam, Da morate svom poslu verni biti, A ja u blato Neka srljam sam. Voljena! Niste Vi voleli mene! Ni slutili da usred sveta tog Kao konj, beo od vlastite pene, Jahača nosim neumoljivog! Slutili niste Da sred mračne šume, U tom životu kojim bura kosi, Zato se mučim ja, što ne razumem Kud nas zbivanje neumitno nosi. Licem uz lice Ne vidi se lice, Veliko se vidi tek na odstojanju. Kad more pritisnu vihori i tmice, Lađa je tad u jadnom stanju. Zemlja je – lađa! No kormilar novi Odjednom je ka novoj slavi Nju usmerio, i sad plovi U pravu buru, vihor pravi. Ko od nas mirno na palubi diše I ko još na njoj ne kune i pada? Malo je takvih, što, kad brod se njiše, U iskusnoj im duši spokoj vlada. Tada Kroz urlik nepogoda, No svestan dejstva te oluje, Ja sam sišao na dno broda, Da ne gledam taj svet što bljuje. To dno beše Ruska krčma naša. Da ne patim za nekim bićem, Hteo sam, Sagnut iznad čaša, Dimom da trujem se i pićem. Voljena! Zadavah Vam muke. Očima umornim Gde je tuga sjala Gledaste moje pjane bruke I kako stradam od skandala. Vi niste znali Da sred mračne šume, U tom životu kojim bura kosi, Zato se mučim ja, što ne razumem Kud nas zbivanje neumitno nosi. Godine prođoše. Nova je dubina U misli mojoj i u mome žaru. Ja klikćem s čašom prazničnoga vina: Slava i hvala kormilaru! Danas me muči Osećanje nežno: Setih se Vašeg umora i jada. I želim da Vam Kažem neizbežno Kakav sam bio, A kakav sam sada! Voljena! Divno je što mogu reći: Izbegoh nepovratni pad. Saputnik vatren, ponajžešći, U zemlji Sovjeta sam sad. Nisam onakav Kakav bejah tada. Ne bih više bio Jad i muka Vaša. Za stegom slobode I svetloga rada Krenuo bih čak i do Lamanša. Oprostite… Znam: i vi ste sad druga I s mužem koji Ozbiljnost je sama, Ne trebaju Vam taj naš jad i tuga, Nimalo nisam Ja potreban Vama. Živite tako Stremeći sve dalje, Dok Vas štiti vaš krov obnovljeni, Seća Vas se uvek I pozdrav Vam šalje Vaš poznanik 1924, Tiflis.