Tanjuša
Autor: Sergej Jesenjin
Nema divnije devojke od Tanje.
Crven rub na skutu, bluze talasanje.
Jarkom iza plota Tanja nekud hodi.
Mesec s oblacima šumno kolo vodi.
Istrči momak govori joj tugu:
„Radosti, zbogom, ja uzimam drugu.“
Ohladila se ko u polju rosa,
a kao zmije rasplela se kosa.
„Momče plavokoso, bez vređanja dugog,
moram da ti kažem, polazim za drugog.“
Nisu to zvona jutarnja, već cika.
Svatovi. . . Ne vidiš lica konjanika.
Tuži rod Tanjin. Nisu kukavice.
Od topuza brzog ranjeno joj lice.
Crven venac krvi slepljen joj na čelu.
Najdivnija beše Tanjuša u selu.
Primetili ste grešku u tekstu?