Vekovima tice nas klikuju

Da um se pomrači, da duša svisne Ali bogovi tamno Likuju I sumorno grane šumore lisne. U jednu bi zaveru tice da vežu, da spletu i spoje: Sva krila, sve pesme, sve zore i sve boje… Od leta tičijeg do leta Od sveta ičijeg do sveta Nas dvoga samo se boje Ne mogu da nas vide i čuju Protiv nas zavere svoje Bogovi grubi pletu i kuju… Mrzak im duh i duga slast I tica mudrih raspevana strast.