Niti
Autor: Stevan Raičković
Jednom nas tu, gde nas ima,
Neće biti.
Mi smo niti
Koje vežu nerođene sa mrtvima.
Nema kraja.
Prislonimo na zrak uva:
Kroz šupljine između nas vetar duva
Što vremena po dva spaja.
Leže ispod mračne sene
Mrtvi, a još nerođene
Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.
Mi se kobno lelujamo
I slušamo vetar samo
I nit po nit kako puca…
Primetili ste grešku u tekstu?