Tama je padala

Tama je prvo padala kap po kap, onda je slavina mraka još jače procurila, najzad je pljusnuo pomrčine slap i sva su deca legla u krevet i zažmurila. I evo, sad već sanjaju Mlečni put, gusarsku lađu i slatke kuće od čokolade. Noć ih je zavila u topli svoj skut od Priboja na Limu do Rta dobre nade. Spavaju već duboko zebra i lav, semafor sklapa oči, spomenik spava stojeći, nosi ih rekom san kao splav — ljudi, mogu vam reći da ću i ja prileći.