Ave Serbia

Tvoje sunce nose sad na zastavama, Ti živiš u besnom ponosu sinova; Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama, I zore da zrače na putima snova. Još si uz nas, sveta majko, koju muče; Sve su tvoje munje, u mačeva sevu, Sve u našoj krvi tvoje reke huče, Svi vetri u našem osvetničkom gnevu. Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina, Udarac tvog srca u svemiru. Večna, Tvoj je udes pisan na celu tvog sina, Na mač njegov reč ti strasna, neizrečna. Mlekom svoje dojke nas si otrovala, U bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet dala – Mučenik i heroj, kap suze i krvi. Ti si znak u nebu i svetlost u noći, Kolevka i groblje, u odeći sunca; Ti si Gorki zavet stradanja i moći, Jedini put koji vodi do vrhunca. Mi smo tvoje trube pobede, i vali Tvog ognjenog mora i sunčanih reka: Mi smo, dobra majko, oni što su dali Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.