Himna

Odma’ni rukom i zagazi baru, Što mili, teče, kao život, meka, Sa’rani razum, i udiši paru S podneblja gliba što te svuda čeka. I pusti trulež neka slepo gazi Ljubav i dušu, i natapa strunu: Zadah nek na te svoju senku plazi Visoku, krupnu, kao zloba, punu. Odma’ni rukom i zatvori oko, Crvljivo doba neka naglo tiska Spomene, slavu, u blato duboko, Gde porok cveta i raznovrsnost niska. Za lice tvoje ogledalo nije. Živi medj ljudima u muzici bluda. Živi! i nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda.