Iz „pesme o sebi“

Ja sam pesnik tela, i ja sam pesnik duše; Blaženstva neba su kod mene i kod mene su muke paklene. Prve oplemenjujem i uveličavam u sebi, druge prevodim u nove jezike. Ja sam pesnik ženska isto kao i muška I kažem: Jednako je uzvišeno biti žensko kao i muško. I kažem da nema ništa uzvišenije od majke čovekove. Ja pevam pesmu nadutosti i oholosti; Dosta smo se pritešnjavali i izvinjavali. Ja uveravam da je veličina samo stadij u razvoju. Jesi li prestigao druge: Jesi li postao predsednik? I to je neznatno: svi će oni dotle doterati, i još dalje. Ja sam onaj koji putuje s milosnom noći, kad se diže; Ja dovikujem zemlji i u noć zavijenom moru: Stisni se čvrsto golim prsima uza me, o noći, — stisni se čvrsto magnetična hraniteljice noći! Noći južnih vetrova! — Noći retkih krupnih zvezda! Tiha, lelujava noći! — Divlja, gola letnja noći! Nasmej se, o lepa, hladom zahuknuta zemljo! Zemljo usnulih, rasplinutih stabala! Zemljo iza sunčeva zalaska! Zemljo maglom obavitih planina! Zemljo sa staklenastim sjajem punog meseca, pokrivena blagim plavim svetlom! Zemljo svetla i tame, što šaraju površinu reke. Zemljo jasnih sivih oblaka, koji su širi i jasniji rad mene. Sveobimna zemljo! Bogata, jabukovim cvetom okićena zemljo! Osmehni se, jer ti se primiče ljubavnik! Darežljiva — ti si mi dala ljubav — pa i ja tebi dajem ljubav! O neizrecivu, strasnu ljubav! Prevod: Ivo Andrić