Vrata bola

Noćas vrata bolu otvaram ženu svog života ostavljam od svega mi najgore sam sam svedok njene prevare Posteljom se mojom služila nije me ni zaslužila duha da je videla više bi se ta postidela Ne mogu, a da je ne volim da sva vrata za njom zatvorim gde od sebe ja da pobegnem a da se sa bolom ne sretnem Ne mogu, da oči zatvorim i da je pred sobom ne vidim gde od sebe ja da pobegnem a da se sa bolom ne sretnem Zgazila je slepog slikara zlatna platna što joj poklanjam čemu li se nadala dok me je sa njim potkradala Posteljom se mojom služila nije me ni zaslužila duha da je videla više bi se ta postidela