Lišće minulih jeseni

mislila je da su oblaci kise sivilom pritisli zidove sobe a njene suze su mutile vode iz koji brodovi davno otplovise… kako zivot izgubi smisao kad pojavi se pitanje “zasto?” i sve je pusto k’o prazna misao jutro je, a nekom je sunce vec zaslo… i tiho prekriva je, zuti pokrov svih godina to je samo lisce…minulih jeseni to su samo magle minulih jeseni to je samo…strah odsanjala je sve divne snove zaboravila laku noc… zasto sve reci tako bole kad najcarobnija izgubi moc… i gledaju je zbunjene slike, fotografije suncanih dana, i uramljene kao da disu svakim dahom pisu rec “sama” i tiho prekriva je, pokrov svih godina to je samo lisce…minulih jeseni to su samo magle minulih jeseni to je samo lisce minulih jeseni to su samo magle minulih jeseni to je samo…strah