Nevremena

Oblak je pokrio dvorac na vrhu planine sto svetli ka nebu a svetli k'o juce Dok kapljice cure niz grane i padaju dole a zemlja je sita ne guta ih vise Tvoj osmeh je caroban smej se, klekni u baru pokloni se munjama one su besne lude drvosece seku od vrha i stabla se lome I padaju velike jele i smola im krv je a kise su suze i proci ce vode kroz Savu i Drinu a ljudi ce ostati kakvi su bili jer nece i nece da znaju