U suton

kada prve zvezde i prve gradske lampe sinu kad ljubavnik sanja o dragoj, sanja a pijanac o svom dimu Ja tiho hodam pored kuca kojima, kojima se svetla pale sva zla i nevolje i sumnje najedno budu posve mane I smesi im se u meki suton od zapaljenih zvezda svecan i osecam dubinu svega i da je zivot sirok, vecan zivot vecan