Scena

Sve manje volim putovanja pa mi se raspoloženje kvari nervoza na granici očajanja čim počnem da pakujem stvari Svaki dan s tobom proslavljam u tebi pravu sam spoznao i mrzim kada te ostavljam al' idem, narod me pozvao Ref. Na bini dušu poklonim svima i sebe celog delim sa njima al' zato kad siđem sa scene ostane svakom deo mene ostane deo mene Zovem i čekam tvoj glas da se javi a srce počinje sve brže tući kraj tebe postajem onaj pravi i jedva čekam da dođem kući Ref. Ref.